Osvrt na zube – više od osmeha

Zubi su deo digestivnog sistema i igraju veliku ulogu u varenju. Režu i drobe hranu, čineći je lakšom za gutanje. Gleđ (zaštitni spoljašnji sloj vaših zuba) je najteža supstanca u ljudskom telu.
Iako više liče na kosti, zubi su zapravo ektodermalni organi. Ostali ektodermalni organi su kosa, koža i znojne žlezde.
Većina odraslih ima 32 stalna zuba. Ali neki ljudi se rađaju sa nedostajućim zubima (hipodoncija), a neki ljudi imaju dodatne zube (hiperdontija).
Većina dece ima 20 mlečnih zuba koji rastu (izbijaju) između 4 meseca i 6 godina starosti. To su mlečni zubi koji će ispasti i napraviti mesta za trajne odrasle zube.

Vrste zuba i njihova svrha

Imamo različite vrste zuba, a svaki tip ima svoju ulogu. Postoje četiri vrste stalnih zuba kod ljudi:
Sekutići, očnjaci, pretkutnjaci (premolari) i kutnjaci (molari).
Prednji zubi, poznati kao sekutići, predstavljaju najistaknutije zube u ustima. Obično, osoba ima četiri sekutića na gornjoj i četiri na donjoj vilici, uključujući prednja dva zuba i po dva zuba sa svake strane. Karakteristična uska ivica svakog sekutića ima funkciju olakšavanja sečenja hrane prilikom ugriza.
Očnjaci su dobili ime jer podsećaju na pseće očnjake. Oni su oštriji od drugih vrsta zuba. Većina ljudi ima četiri očnjaka – po jedan u svakom kvadrantu (gornji desni, gornji levi, donji desni, donji levi).
Očnjaci vam pomažu da pocepate hranu poput mesa i hrskavog povrća. Ponekad ljudi nazivaju očnjake “očnim zubima” zbog njihovog položaja direktno ispod očiju.
Premolari se nalaze između vaših očnjaka i kutnjaka (zuba u zadnjem delu usta). Premolarni zubi imaju karakteristike i očnjaka i kutnjaka. Oni vam pomažu da cepate, drobite i sitnite hranu na manje komade.
Kutnjaci su u samom zadnjem delu usta. Većina vašeg žvakanja — oko 90% — se odvija ovde. Većina odraslih ima 12 kutnjaka – po tri u svakom kvadrantu.
Molarni zubi uključuju umnjake (treći kutnjaci). Dakle, ako su vam vađeni umnjaci ili ako ste rođeni bez njih, onda verovatno imate ukupno osam kutnjaka.

Kakva je anatomija zuba?

Iako zubi podsećaju na kosti, oni su zapravo prilično različiti. Kosti se mogu regenerisati (popravljati) kada su slomljene. Zubi ne mogu. Za razliku od kostiju, vaši zubi ne sadrže srž.
Zub se sastoji od dve glavne strukture:
– Krunica predstavlja deo zuba koji možete da vidite – deo iznad desni. Gleđ je tvrda, zaštitna supstanca koja prekriva krunicu zuba.
– Koren je deo zuba koji ga drži u vilici. Ne možete videti koren jer ga vaše desni pokrivaju. Koren pričvršćuje vaš zub za parodontalni ligament (meko vezivno tkivo koje oblaže vašu zubnu utičnicu).
Zubi imaju četiri glavna sloja, uključujući:

Gleđ – zaštitni spoljni sloj svakog zuba. Pomaže u zaštiti zuba od bakterija koje izazivaju karijes.
Dentin – Ispod gleđi nalazi se sloj dentina. Dentin nije tako jak kao gleđ. Kada je zbog nedostataka gleđi dentin izložen spoljnim uticajima, povećava se rizik od karijesa.
Cement – pokriva koren zuba i pomaže da se zubi čvrsto drže za kosti vilice.
Pulpa zuba – unutrašnji sloj vašeg zuba. Sadrži nerve, krvne sudove i vezivno tkivo.

Problemi sa zubima

Jedan od najučestalijih problema sa zubima je karijes, koji se razvija kada bakterije napadnu tvrdi spoljašnji sloj gleđi. Kada dentin ispod izgubi ovu zaštitu, bakterije nastavljaju da oštećuju zub.
Ostali česti problemi koji mogu uticati na zube uključuju:
Bruksizam (škrgutanje zubima): Stiskanje i škrgutanje zubima mogu uzrokovati eroziju gleđi, čineći zube podložnijim oštećenjima.
Osetljivost zuba: Zubi koji su osetljivi na toplotu i hladnoću obično imaju istrošenu gleđ ili otkrivene korene.
Trauma u ustima: Saobraćajne nesreće, sportske povrede i druge traume mogu rezultirati oštećenim, napuklim ili izbijenim zubima.
Promene boje zuba: Određena hrana i pića, poput čaja, kafe ili bobica, mogu obojiti zube tokom vremena. Takođe, promena boje zuba može biti rezultat uzimanja određenih lekova.
Impaktirani zubi: Ponekad zubi ne izbijaju pravilno i zaglave se u desnima ili vilici. Najčešći primer je impakcija umnjaka, iako to može zadesiti bilo koji zub.
Ortodontska neusklađenost: Iskrivljeni, rotirani, ili zbijeni zubi predstavljaju primere ortodontskih nepravilnosti, koje mogu negativno uticati na oralno zdravlje i funkciju žvakanja.
Apscesirani zub: Bakterije koje napadnu pulpu unutar zuba mogu izazvati bolne apscese (gnojne džepove).
Bolesti desni: Počinjući u desnima, bolesti desni mogu dovesti do labavih ili gubitka zuba.
Česti simptomi ovih stanja uključuju zubobolju, osetljivost na toplotu, hladnoću ili slatkiše, bol pri žvakanju, bolne i krvareće desni, te oticanje vilice.
Neki od uobičajenih stomatoloških tretmana su: zubne plombe, zubne krunice i mostovi, beljenje zuba, porcelanske fasete, zubne proteze, zubni implantati.
Što se tiče očuvanja oralnog zdravlja, pravilna oralna higijena igra ključnu ulogu. Evo nekoliko opštih smernica:
Redovno posećujte svog stomatologa radi pregleda i čišćenja zuba.
Perite zube najmanje dva puta dnevno, svaki put najmanje 2 minuta.
Upotrebljavajte četkicu sa mekim vlaknima i zubnu pastu sa fluorom.
Čistite prostor između zuba koncem jednom dnevno.
Koristite antibakterijsku vodicu za ispiranje usta bez alkohola.