Paradentoza: Kako prepoznati, prevencija i lečenje

Paradentoza (parodontitis) predstavlja zapaljenje potpornih struktura oko zuba. Bakterije i drugi mikroorganizmi se lepe na površini zuba i u džepovima koji okružuju zub. Kako se množe, imuni sistem reaguje tako što dovodi do upale. Nelečeni parodontitis na kraju dovodi do gubitka zuba i može povećati rizik od moždanog udara, srčanog udara i drugih zdravstvenih problema.
Paradentoza je hronična ili dugotrajna inflamatorna bolest. Dobre prakse oralne higijene mogu pomoći u kontrolisanju ili sprečavanju bolesti.
Bitno je znati zašto se paradentoza javlja, kako je sprečiti i lečiti.
Simptomi paradentoze su: upaljene ili otečene desni, bezbojan plak ili kamenac na zubima, krvarenje tokom četkanja ili čišćenja koncem, halitoza, ili loš zadah, bol prilikom jela ili žvakanja, osetljivi zubi, povlačenje desni, zbog čega zubi izgledaju duže, dodatni razmaci između zuba, gnoj između zuba i desni, metalni ukus u ustima, labavi ili izgubljeni zubi i promene naleganja parcijalnih proteza.
Simptomi se možda neće pojaviti sve dok osoba nije u 40-im ili 50-im godinama. Do tog vremena, parodontitis može uznapredovati, a osoba može imati nepovratna oštećenja.

Prevencija paradentoze

Oralna higijena je ključna u prevenciji paradentoze. Neophodno je redovno čistiti plak, kako biste izbegli pojavu bolesti. Četkajte zube 2 minuta dva puta dnevno ručnom ili električnom četkicom sa mekim vlaknima. Četkicu zamenite na svaka 3 do 4 meseca, ili češće ako su čekinje mat ili izlizane. Obavezno četkajte sve površine. Koristite pastu za zube sa fluorom. Takođe se savetuje upotreba zubnog konca ili interdentalne četkice, kao i antiseptik za ispiranje usta.
U prevenciji paradentoze takođe pomažu izbegavanje ili prestanak pušenja, ograničavanje unosa alkohola, ishrana bogata voćem i povrćem I pijenje dovoljne količine vode. Preporučuje se poseta stomatologu najmanje jednom godišnje.

Faktori rizika

Faktori koji povećavaju rizik su neadekvatna oralna higijena, pušenje, genetski faktor, starost, neka zdravstvena stanja (kao što je dijabetes tipa 2), ishrana koja sadrži veliku količinu prerađenih ugljenih hidrata, stres, oslabljen imuni sistem, neke vrste lekova, hormonske promene i fizičke nepravilnosti (krivi zubi, oštećene plombe i zubni mostovi koji više ne naležu pravilno).

Lečenje paradentoze

U početnim stadijumima parodontopatije, preporuka stomatoloških stručnjaka je primena konzervativnih metoda lečenja parodontoze. Konzervativni pristup obuhvata manualno uklanjanje kamenca i plaka, ili kombinaciju ove metode sa ultrazvukom. Tokom ovog procesa, klijent se istovremeno usmerava ka pravilnim rutinama oralne higijene, uključujući ispravnu tehniku pranja zuba, upotrebu zubnog konca i tečnosti za ispiranje usta. U slučaju naprednijih stadijuma parodontopatije, primenjuje se hirurški pristup.
Hirurško lečenje parodontopatije uključuje podizanje desni oko zuba i čišćenje parodontalnih džepova. Ovom hirurškom procedurom cilj je smanjenje dubine parodontalnih džepova, sa namerom da se uz odgovarajuću oralnu higijenu spreči povratak bolesti.