Koja hrana i pića sadrže kiselinu i zašto to predstavlja probleme za naše oralno zdravlje

Kada čujemo reč „kiselina“, verovatno ćemo prvo pomisliti na razne hemikalije u staklenim bocama koje smo videli na časovima hemije. Ili možda na nešto što može izazvati gorušicu i loše varenje. Međutim, kiseline takođe igraju važnu ulogu u našem oralnom zdravlju.

Kod većine ljudi ishrana se sastoji od stvari sa generalno niskom kiselinom, postoji nekoliko namirnica i pića koji imaju dovoljno kiseline da izazovu problem. Hrana i pića visoke kiselosti mogu imati ozbiljne posledice po našu gleđ i predstavljaju uzrok erozije zuba. Oštećeni deo zuba je nekada moguće nadomestiti postavljanjem bezmetalne krunice, a nekada posledice mogu biti daleko veće.

Kako kiselina utiče na naša usta

Kiselina je problem za naše zube jer slabi gleđ naših zuba, činieći ih podložnim oštećenjima. Svaki put kada pojedemo ili popijemo bilo šta kiselo, gleđ na našim zubima za kratko vreme postaje mekša i gubi deo svog mineralnog sadržaja. Zatim će naša pljuvačka polako poništiti ovu kiselost i vratiti naša usta u prirodnu ravnotežu. Međutim, ako se ovaj napad kiseline dešava prečesto, naša usta nemaju priliku da se oporave. To bi moglo rezultirati laganim gubitkom gleđi.

Gleđ je tvrda, zaštitna prevlaka našeg zuba, koja štiti osetljivi dentin ispod. Kada se gleđ istroši, dentin ispod je izložen, što može dovesti do bola i osetljivosti.

Najčešći tipovi kiselina u našoj hrani i piću su ugljene kiseline, limunske kiseline i fosforne kiseline. To su kiseline koje slabe našu gleđ, što dovodi do erozije zuba.

Pića koja lose utiču na naše zube

Gaziranost je često znak kiselog pića. Važno je zapamtiti da su čak i „dijetalni“ brendovi i dalje štetni. Čak i aromatizovana gazirana voda može imati efekta ako se pije u velikim količinama, jer sadrži slabe kiseline koje mogu naštetiti našim zubima. Neki alkoholi su takođe kiseli. Pivo, rakija i belo vino su primeri alkoholnih pića koja su veoma erozivna za naše zube.

Obična, negazirana voda je najbolje piće za naše zube. Mleko je takođe dobro jer pomaže u neutralizaciji kiselina u ustima.

Voće

Voće je sastavni deo zdrave uravnotežene ishrane. Međutim, mnogo voća sadrži limunsku kiselinu koja može podstaći eroziju zuba. Voće uglavnom ima nizak pH, što znači da je kiselo. Najkiseliji plodovi su limun, limeta, šljive, grožđe, grejpfrut i borovnice. Ananas, pomorandže, breskve i paradajz takođe su bogati kiselinom.

Bila bi greška izbaciti ih iz naše ishrane – na kraju krajeva, oni su zaista hranljivi i našem telu su potrebni. Za naše zube, postoji nekoliko stvari koje možemo učiniti da ograničimo štetu koju uzrokuje voće. Ono što možemo da uradimo jeste da ga konzumiramo kao deo obroka. Konzumiranje voća za doručak, ručak i večeru trebalo bi da obezbedi našem telu količinu dnevnih porcija koja mu je potrebna, a da pritom ne opterećujemo zube. Takođe, bolje je konzumirati voće, a ne voćni sok. Dok većina voća sadrži prirodni šećer, mnogi voćni sokovi takođe imaju dodat šećer što nije dobro za naše zube. Celo voće je takođe puno vitamina, minerala i vlakana, a oni se često gube ili nalazi u manje koncentrisanim oblicima kada se proizvodi voćni sok.

Još jedan savet

Prvi znak erozije zuba često je njihova osetljivost. Ako se to dogodi, trebalo bi da odemo kod našeg zubara. Tokom pregleda, stomatološki tim posmatra šta je uzrok osetljivosti.

Dok čekate na pregled kod zubara, simptomi dentalne erozije se takođe mogu lečiti kod kuće. Na tržištu postoji mnogo pasti za zube koje su napravljene da pomognu u remineralizaciji omekšane gleđi nakon napada kiseline.